Mala krčma Skalinada - Volosko
dodaj u favoritedodaj u favoriteprijavi se na mailing listumailing listakontaktkontakt

Arhiva

Mizantropija > Povratak na popis 25.04.2008

FELICIDAD DE RAMON ili universal happiness postoji

Neki dan sam bio malo sretan pa sam upalio tv da prekinem tu halucinaciju.
I baš sam potrefio. Prikazivao se neki dokumentarac o Ramonu, mexikancu koji je do nedavno imao petsto i nešto kila i sad se spustio na 312 a trebao bi pasti na 150 da bi mogao sam o sebi brinuti.
Jebote samo od tih cifri sam se osjećao čudno a još sa slikom i više nego čudno.
Nekom bolešću ali ne nemogućom plus hrana Ramon si je "malo" sjebao život.
Stare snimke pokazuju nekog čak i ne punašnog tipa, nasmiješen sa familijom u nekom restoranu rukama trpa u usta tortille i hamon (šunku).
Sad poput nekog jako-jako-jako-jako mesnatog Bude sjedi u nekom ogromnom vodenom-naprava-krevetu, omotan samo oko genitalija plahtom. Brdašca mesa padaju po njemu i oko njega, zapravo on je jedno jako ogromno meso iz kojeg viri glava i valjda ruke (mislim da bi Frida Kahlo podivljala i zaljubila se u sekundi). A Ramon sjedi tamo i opet jede tortille, samo mu ih sada punašna i guzata medicinska sestra daje, i skroz je nasmiješen, takvu opuštenost i plamteći optimizam nisam vidio ni u tajlandskim salonima za masažu. Nasmiješen onako kao Maradona kada se iskrcao na Kubu.
Dalje pokazuju kako mu razni doktori ,maseri, fizioterapeuti i pedikeri i nutricionisti i ne znam tko sve ne titraju jaja.
Imaju neku napravu na gusjenicama, mix dizalice za auto i nekog sitnog vozila za po Marsu i to gurnu pod Ramonovu bulju i okrenu ga da bi ga masirali nekim malim gusjenica-napravama, prali mu malo skoreno buljno meso pa na drugu stranu pa mu malim šmrkom peru jaja i ono kraj jaja (ne znam kako nazvati u ovom slučaju). Pa mu pod miške stave dvije gimnastičarske karike pa ga malim kranom dižu gore dole da ga razmrdaju i polijevaju vodom pa ga podignu još više da isperu krevet od govana, pišake, noktiju i tortilla a ovaj se samo smije. Kada ga spuste nazad bez snimljenog zvuka preko ekrana čuje se bljućblufbljućbluf, veseli sound stotina kila mesa kako dondolaju po tom krevetu. Naravno on se smije. Mjere mu rad srca zapravo ne znam čega ali stalno ga spajaju na neke sprave koje sigurno imaju povećan raspon skala.
I na kraju ga neka fina djevojka maže nekim uljima i kremama ovisno o dijelu tijela (mislim da je spreman za gužnju uvijek). A Ramon se samo smije.
Dinamike dokumentarca radi, kamera na trenutak ostavlja abattoir (mesnicu - klaonicu točnije) i malo vršlja po kući i pokazuje Ramonovu familiju koja kaže da im je malo teško ali oni njega svi vole i da će se on srediti i da će svi zajedno ići na Isla Bonita i sa sonido de fiesta e sparadas de pistolas e tortillas svemu ovome se smijati.
Onda ulazimo u kupaonu, bivše dvije garaže spojene ako mene pitate i unutra neki mali mex (mislim isto rođak ali građevinar-izumitelj) pokazuje kako je konstruirao kupaonu za Ramona kada ovaj padne na 150 kila i bude sam mogao na klonju: kada je veličine naših cijelih kupaona sa hrpu nekih naprava koje peru, masiraju i etc., zahodska školjka je veličine naših kada samo još pojačana nekim extra nosačima i mlazom vode jačine vatrogasnog hidranta na njujorškim ulicama. I još neke pizdarije i naprave i nosač toaletnog papira metar u širinu. Naravno mali Hernando sa veseljem i velikim smijehom sve to pokazuje.
Vraćamo se nasmijanom Ramonu koji sada okružen nasmijanom familijom i Hernandom iskazuje ljubav i zahvalu familiji i nada se kako će uskoro ustati i sam otići u kupaonu (baš to je izgovorio) i posrati se bez ičije pomoći (mislim da i na onom krevetu sereš bez ičije pomoći samo te drugi čisti dragi moj) i da će s vremenom moći sam brinuti o sebi i da će svi ići na Isla Bonita i uz sonido de fiesta e sparadas de pistolas e tortillas svemu se ovome smijati - mislim da je zaboravio dodati uz sonido, pistole i tortille i CAGGADAS INDIEPENDENTES (sranje bez ičije pomoći), nasmijani lunatik na 20 stupnjeva onog mjerila za gume na pumpama. E onda su još došli predstavnici grada - Consillio de Ciudad - i nasmijani mu poklonili nekakav mali fotelja-bager-lunar-meso-govno-sci-fi-ramonobil da se može vozikati po vrtu dok ne padne na 150 kila i ne bude sam mogao na klonju.
E tu sam se počeo osjećati još čudnije i pomislio zar ne bi Ramonu bilo bolje da mu daju naprave za kisik i da njega i milijardu tona tortilla ispale u svemir i da tamo u bestežinskom stanju izvodi svoje CAGGADAS INDIEPENDENTES i smije se do ludila skupa sa zvijezdama:

"... yo si hombre el Ramon
fertilizado con tortillas e hamon
i en nuoces muy calientes
facilido los caggadas
indiependentes..."

JMBTinturić
ilustracija - Igor Hofbauer-Hof

ilustracija - Igor Hofbauer-Hof

ilustracija - Igor Hofbauer-Hof

ilustracija - Igor Hofbauer-Hof

ilustracija - Igor Hofbauer-Hof

Autor ilustracija je nepredvidljivi Igor Hofbauer-Hof, dugogodišnji kolega i majstor unikatne vizije i smisla za detalj (autor stotine plakata, stripova , omota i sl., pratite ga). Čak nije otišao na koncert EN da bi radio na ilustraciji. Thank you very much. Grappa for you. Isto thanks Vrani i Darku Bosancu.

web by Stylefor.Bees