Mala krčma Skalinada - Volosko
dodaj u favoritedodaj u favoriteprijavi se na mailing listumailing listakontaktkontakt

Arhiva

Mizantropija > Povratak na popis

24.03.2008

ZNAM DA NEĆETE VJEROVATI ALI ZAR NIJE SVE STVAR VJERE

Negdje 32. godine naše ere Tubin i ja smo radili u Splitu, preko student servisa (centrum juvenalis laborem) na uređenju Dioklecijanove palače. Ništa pametno, kopali smo kanale za kanalizaciju i lijepili freske u zahodima. Zaradili smo svaki po 30 srebrnjaka, što je solidna hrpa para bila tada i odlučili malo putovati i to baš u Jeruzalem. Splitski freakovi i drogoljubci su nam pričali kako tamo u Jeruzalemu ima dobrog hašiša i zabave i kupili smo par amfora vina, karte za galiju i off we go. Dijelili smo kabinu sa Ben Hurem - dosadan tip - ja ovo ja ono - zbrisali smo na palubu i lokali.
Tubin se upoznao sa onim tipom koji daje ritam galijotima i ovaj mu je napunio glavu o bubnjevima i perkusijama i njih dva su se iskrcali u Damasku, kao tamo su nekakvi drum-workshopi i svi lupaju po cijele dane, mene to uopće nije zanimalo i pun mi je kurac glazbenih radionica i nastavio sam sam prema Jeruzalemu. Ali onaj Hur me ispilio i iskrcao sam se u Haješimotu, dan hoda od cilja. Čim sam stavio nogu na tlo napali su me Amasijci, grozni govnari, namlatili me opljačkali i svukli do gola i pustili tamo na suncu. Srećom po mene predivna djevojka Maria M. me pronašla i vještim rukama, ustima i još nečim me predivno izliječila, par dana sam uživao u njenoj kolibici od blata, sašila mi je i novu halju i krenuo sam dalje svo vrijeme misleći da li da se vratim i ostanem kod vidarke ali jebala me droga, morao sam se dovući do Jeruzalema. 
Negdje ispred nekog mjesta zvanog Šekem upoznao sam neke bivše ribare, ako se dobro sjećam Petar, Šimun i Pavle su se zvali, i rekli su mi ako mi je do zabave da odem do Masleničke gore, da tamo nastupa - Salome i sedam velova - nekakva erotska predstava i okay odoh. Tamo na malom stageu ta Salome je plesala i skidala veo po veo (sedam) i tako ugodno nama obnaživala svoje zamamno tijelo , ne znam jedino zašto je na podu ispod njene P...E ležao ogromni srebrni tanjur sa netom odrubljenom glavom nekog čupavog i bradatog tipa. A tko će znati sa artistima.
Nakon što se ova skinula do kraja bilo je gotovo i vrzmao sam se naokolo kad sam skužio da je oko nekog suhonjavog tipa, duge kose i upečatljivih plavih očiju, gužva i gungula  i svi hrle tamo. Pitao sam nekog tipa sa majicom "nabukodonozor rules" o čemu se radi i ovaj mi kaže da taj mršavko radi vino od vode. "MOLIM?" zaurlao sam i pomislio cool jebote i odlučio da se moram upoznati s tim likom, jebote vino od vode, moj djed je od svog grožđa nije znao poštenu bevandu napraviti a ovaj vino od vode. Progurao sam se do njega i fakat uzme on malu amforu vode, zabije prst unutra i natoči mi punu čašu vina i "evo bre Tinturiću probaj vino" ja probam i super je stvarno, ne laže, i pitam odkud me zna? "Pa bio sam neki dan u Damasku i upoznao sam Tubina i pričao mi je o tebi, kakav lik, samo vino i bubnjevi, i rekao mi je da ideš u Jeruzalem na hašiš a kako i ja idem pa evo sad smo se sreli pa možemo zajedno i da, bytheway zovem se Isus." I tako upoznah tog vinotvorca i krenuli smo prema Jeruzalemu a kako nega svi znaju, svugdje su nas udomljavali i davali nam hašiša, sjećam se u nekoj kući kod nekog Mateja, razvalili smo se kao svinje, ja sam imao feeling da hodam po vodi, ono high - high.
Ovaj Isus i ti njegovi frendovi su neki cool tipovi samo on se stalno  prtljao sa nekim slijepcima, gubavim i u kurcu ljudima i često je spominjao kako mu se čini da neće dugo živjeti (e miki manje se rasturaj) ali nema veze, njegova stvar.
Napušeni kao konji na magarcima smo ušli u taj Jeruzalem, super grad i svi veseli, mašu maslinovim granama, napušeni i ludi. Sjeli smo ispred neke velike zgrade i duvali i Isus je pričao neke dogodovštine sa nečijim Ocem koji sve nešto vidi i čeka neko nebesko carstvo, ništa ja nisam skužio, znam da su nas neki starci u čudnim haljama počeli tjerati, pa da su se oni svađali i vikali jedni na druge (pomislio sam jebote svugdje je isto) i onda su ovi počeli pišati po toj zgradi pa bacati kamenje pa je došla murja pa mi je to dopizdilo pa sam se maknuo od njih.
Lutao sam par dana po gradu i onako coolirao pa mi je i to dopizdilo. Odlučio sam ići doma, bila je nedjelja, dan pješke do Jaffe, tri dana galijom i ja sam doma i tako to razmišljam kad me zazove neki glas "ej Tinturić, tu smo !" i pogledam a tamo Isus i bratija u nekoj kao bunker-kamenoj-kolibi nešto izvode i zovu me.
"Ej malo ste mi dopizdili i idem nazad, doma" doviknuo sam im i nastavio.   
Na galiji sam sreo Tubina koji mi je rekao da je i njemu dopizdilo i da neće više svirati bubnjeve.

JMBTinturić

web by Stylefor.Bees